preskoči na sadržaj

Osnovna škola Antuna Mihanovića Zagreb

Login
Kada dođe jesen

 

Kada dođe zlatna jesen

i bojama iskiti

dol, 

ja uberem prvu žutu dunju

i stavim je u sobu

na stol.

... Kada dođe tmurna jesen, 

ja dignem ovratnik

kaputa,

u granju bijesno zviždi vjetar

i šušti listina

žuta.

... Kada dođe kasna jesen

i dosadne sipe

kiše, 

u moje sjećanje vraća se ljeto

kojega nema više.

       Stanislav Femenić

 

3. a-razredna stranica

4. a-razredna stranica

e-boravak

Sigurnost na internetu

Pravopisne vježbe

Kalendar
« Studeni 2020 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6
Prikazani događaji

e-Vježbaonica

e-Škole

Naša škola


Školski list "Mihić"

Školski projekt

Mi u medijima

LIST UČENIKA 8. b razreda

Priloženi dokumenti:
Nasa krila.pdf

Radovi učenika
Povratak na prethodnu stranicu Ispiši članak Pošalji prijatelju
Bilješka iz ratnog dnevnika jednog dječaka
Autor: Danijela Šumić, 10. 3. 2015.

Učenički rad potaknut je čitanjem „Malog ratnog dnevnika“ Stjepana Tomaša. Klikom na više možete pročitati tekst učenice Ive Pištlek.


Tata mi je  rekao: „Sine, volim te, i  ono što te najviše molim je, da se nikada, ali baš nikada ne osvetiš ovim ljudima i ne osuđuješ ih za zlo koje su nam nanijeli. Bitno je da pronađeš mir u svom srcu i da uvijek budeš snažan, i budeš čovjek.“  Poljubac u desni obraz  zadnje je što mi je rekao i učinio. Dao mi je ljubav i ulio  snage da mogu ići dalje. Mama je plakala za tatom. Njezino srce nije imalo snage za ništa, čvrsto me je zagrlila i poljubila, zatim je, kako je rekla, otišla s tatom. Rekla je da se ne brinem  oni idu na jedno posebno mjesto radosti i mira. A rekla je ,ako budem dobar i pošten, bit ću s njima i ponovno ćemo biti obitelj kakva smo i prije bili, i još veselija i ponosnija. Mene je neki striček  odveo u sobu, a ja sam se uplašio pa sam ga pustio da me udara. Rekao je da sam slobodan  i ja sam trkom izišao. Tada sam shvatio da je i dio moga srca otišlo sa roditeljima. Osjetio sam prazninu i tugu.  Danas sam se sjetio torte... i  mame u kuhinji i obiteljskog slavlja i ljubavi koju i danas osjećam. I shvatio sam da prazninu koju mi je ostavio rat  neće vratiti ni mržnja, ni psovka , ni ovisnost nego samo mir i dobrota.


                                                        Iva Pišteklek, 6.a 





[ Povratak na prethodnu stranicu Povratak | Ispiši članak Ispiši članak | Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju ]
preskoči na navigaciju